Vreli avgustovski dani, i Celzijus preko 33 stepena, naterali su nas da spas od vrućine potražimo na moru. Pošto smo obišli i Jonsko i Egejsko, koje ove godine i nije bilo baš popularno zbog požara koji su se dogodili, rešili smo da malo obidjemo naš lepi Jadran , Crnogorsko primorje i da malo uživamo u „lepoti poroka“ na ušću Bojane. Dakle izbor je pao na sam jug Crne Gore i popularnu plažu Ada Bojana.U zagrljaju izmedju reke Bojane i Jadranskog mora, 15 km udaljeno od Ulcinja nalazi se rajsko ostrvo, čuveno širom sveta po nudističkom naselju i netaknutoj prirodi. Iako je smešteno u mediteranskom pojasu na ostrvu je zastupljena suptropska klima. Daleko od ulične buke i gradske vreve, okićena mediteranskim rastinjem, Ada je mesto u koje se kažu posetilac obično zaljubi pri prvom dolasku.
Ada Bojana je rečno je ostrvo na samom kraju ulcinjske Velike plaže, na mestu gde se reka Bojana odvaja od nje. Ostrvo je veštački nastalo odnosno može se reći da je delo prirode i čoveka. Posle jednog velikog nevremena sredinom 19. veka, tu se nasukao brod “Merito” iz Trogira. Kako se vlasnici broda nisu mogli dogovoriti oko izvlačenja, brod je ostao večno „zarobljen“. Na tom mestu su tada postojala dva mala otoka. Godinama se oko trupa potonulog broda i ova dva otoka skupljao rečni nanos od koga je najpre nastao sprud, a zatim i otok. Izronjavanjem na površinu vode, otok je reku podielilo na dva kraka.Ovo vrlo popularno letovalište važi za posebno mesto koje obožavaju turisti iz celog sveta a pogotovo oni koji vole da uživaju bez krpica na sebi tj nudisti.
Put do Ade Bojane bio je dug, a do nje možete doći iz više pravaca kako iz Bosne tako i iz Srbije, Hrvatske, Makedonije i drugih zemalja u regionu. Mi smo se u odlasku odlučili na put iz Bosne, koji podrazumeva put od Bijeljine, duž Drine prema Zvorniku, potom, Milići, Vlasenica, Han Pijesak, preko Romanije do Rogatice,Ustiprače, Foče, Goražda do granice Šćepan polje, a potom kad smo prešli u CG kanjonom Tare, ka Nikšiću, Podgorici, zatim magistalnim putem ka Sutomoru,Baru, Ulcinju, Štoju i konačno odredište bio nam je Gornji Štoj koji je najbliži Adi Bojani. Preko Bookinga rezervisali smo smeštaj koji je i više nego ispunjavao naše zahteve. Valentina naša ljubazna domaćica iz Gornjeg Štoja srdačno nas je dočekala nakon duge vožnje, posluživši nas domaćom rakijom u njihovim „Apartmanima Ada Bojana“. Taj već prvi pristup pokazao nam je da je reč o domaćinskoj kući, a kad smo ušli u apartman potvrdili smo taj utisak. Lepi, uredni i komotni apartmani, sa mini kuhinjicom i kupatilom, balkonom sa pogledom na dvorište i bazen dokazali su nam da smo napravili pravi izbor i odmor je mogao da počne.
Iako smo bili umorni od puta, a noć je već počela da pada, rešili smo da malo istražimo okolinu i prvo odemo na večeru i upoznamo se sa bogatom gastonomskom ponudom na Adi. Pretražujući po Googlu videli smo da na ušću s jedne strane reke postoje brojni riblji restorani a medju njima i najstariji riblji restoran na Bojani – Miško. Izbor je pao na njega i nismo pogrešili. Već sam prilaz i ljubazni pozivi da svratimo tamo delovali su primaljivo, a mirisi ribljih i morskih djakonija prosto su nas mamili. Ušavši u restoran prvo što smo zapazili bili su akvarijumi u kojima su se nalazila morska stvorenja, ribe, rakovi, jastozi, hobotnice itd. Divna atmosfera,lep ambijent, pun restoran gostiju i ljubazno osoblje koji su se potrudili da nam nadju mesto je nešto što vam na prvi pogled privuče pažnju. Gosti su u opuštenoj atmosferi uz bogat izbor vina, piva i uopšte pića uživali u raznim morskim specijalitetima. Razne vrste riba, škampi,rakova, te drugih morskih plodova služili su se na stolovima. Mi smo se za početak odlučili za riblju čorbu koja je bila sjajna a koja se ovde služi iz mini kotlića tako da bude uvek sveža i topla. No kasnije smo probali i mušlje (dagnje) i neke druge morske specijalitete. Naravno na ovom delu Ade imate mnoštvo restorana kao što su Barakuda, Ponte, Rio grande, Durante, Fiška i mnogi drugi tako da možete da birate po želji, a ono što je vrlo interesantno jeste i to da samo restoran Miško vrši dostavu hrane na okolne sojenice i to brodićem tj čamcem.
Cene hrane i pića su vam uglavnom slične i kreću se u rasponu od 2,5 e za čorbu, 10-15 e za lignje, škampe, mušlje do 30 -50 e za razne vrste ribe po kg. Dok je piće standardno od 1,5e za čaj i kafu, 2-3 e za pivo, sokove, te 10-30 e za razne vrste vina (po litri). Većina ovih restorana koristi plaćanje karticom, tako da vam keš nije preko potreban. Restorani se nalaze i sa jedne i sa druge strane Bojane, kao i na samom ušću.
Nakon večere uputili smo se u apartman da odmorimo od napornog puta jer sutra je novi dan i avantura se nastavlja.
NASTAVIĆE SE…
